Želja dobrotvora ispunjena nakon 116 godina

07.03.2020. god.

Ploča na kojoj piše „Gimnazija Smederevo svojim zadužbinarima Dini i Ljubici Mančić, velikim dobrotvorima grada Smedereva” jedna je među ispravljenim nepravdama prema dobrotvorima, piše Politika

Višedecenijska nepravda prema smederevskom dobrotvoru Dini Mančiću i njegovoj supruzi Ljubici ispravljena je nedavno, tokom rekonstrukcije gimnazije, za čiju su gradnju testamentom zaveštali deo svoga imanja s kafanom „Markićeva”. Iako je za to u ono vreme dao 6.000 dukata, što je, tvrde istoričari, danas vredno 20 kilograma zlata, Dina nije tražio nikakvu zahvalnost. Jedina želja mu je bila da se na školu stavi ploča s natpisom „Gimnaziju podigao Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice”. Ali Smederevu je trebalo više od stotinu godina da ispuni skromnu želju dobrotvora. Ovih dana, na doteranoj „školskoj lepotici” konačno je osvanula ploča na kojoj piše: „Gimnazija Smederevo svojim zadužbinarima Dini i Ljubici Mančić, velikim dobrotvorima grada Smedereva”, piše Politika.

„Iskoristili smo rekonstrukciju škole da se greška ispravi, a ideja je opštedruštvena. Inicirali smo je mi kao škola, grad, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture”, kaže za „Politiku” Aleksandar Marinković, direktor Gimnazije Smederevo.

Upitan zašto nije stavljen natpis koji su, navodno, Mančići testamentom ostavili, Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, kaže da bi bila greška da se napiše da su oni podigli gimnaziju, jer su svojim dobročinstvom zapravo inicirali njenu gradnju. Aleksandar Marinković, direktor ove škole, kaže da je zato odlučeno da natpis bude „neutralan” jer je ovaj bračni par činio dobro za ceo grad.

Među neispunjenim Dininim željama ostao je Fond za školovanje siromašnih đaka, koji je sam osnovao, ali on odavno ne postoji, a novcu se trag ne zna. Dimitrije Dina Mančić (1827–1882) imao je siromašno detinjstvo, pa je, pored želje da se školuje, ipak ostao na papudžijskom zanatu, od koga se obogatio. Zato je novac od polovine imetka namenio ovom fondu.

Dok Dina nije dao novac da se iskopaju dva arteska bunara, Smederevo nije imalo vodu za piće. Zauzvrat je tražio da neka ulica u gradu nosi njegovo ime, da mu opština održava grobno mesto i svakog 15. maja daje parastos svim smederevskim dobrotvorima. Ulica koja je jedno vreme nosila ime Dine Mančića, pored Starog groblja, u duhu novog vremena ponela je drugo ime – Narodnog fronta, a Mančić danas ima svoju ulicu dugačku jedva stotinak metara.

Stanje u kakvom se pre dve i po godine našla večna kuća supružnika Mančić na ovdašnjem Starom groblju svedoči o još jednoj nebrizi Smedereva, jer na njoj 133 godine ništa nije rađeno. Svom gradu Dina i Ljubica ostavili su sve što su godinama mukotrpno sticali, a nekad velelepna kapela iz 1884. u kojoj počivaju, delo čuvenog arhitekte Aleksandra Bugarskog, samo što se nije srušila od dotrajalosti. Svojevremeno su čak i kovčezi dobrotvora otvoreni i poharani. Konačno, u oktobru 2017, praktično u poslednji čas, počela je njena sanacija i restauracija. Završetak se očekuje do leta ove godine.

Slično su prošli i mnogi drugi smederevski dobročinitelji, poput Milutina N. Banića, Stevana Kuzmanovića Kršljanina, Petra Spasojevića, Jove Rašića i drugih koji su ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića proglašeni za dobrotvore. Svi oni su svoju imovinu zaveštali gradu, osnivali fondove za sirotinju i đake. Nakon Drugog svetskog rata njihova dobročinstva i zaveštanja padaju u zaborav, grobovi bivaju zapušteni, imena ulica promenjena, fondovi ugašeni. Jedna od većih šteta je što generacije i generacije Smederevaca ne znaju ništa o njima.

Olivera Milošević, Politika